Dok Gori Nebo Nad Novim Sadom Lyrics

Da se ne la?emo, nije to bio neki most...
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo...
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo...
I pod njima prvi put poljubilo...
Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobra?enim kadetskim korakom...
A mesečina se kao deverika lovila u mre?u njene kose...
Po tome ću ga, eto, pamtiti...

Rat je kao pijan svat pro?ao poljem... ?enlučio celu noc...
Kaleći bes na ranom ?itu i tek niklom bostanu...
Za?to? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...

Za zlo sam te?ki laik... No, to je stara priča...
Zna? već: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamičak...
I... To smo izgleda mi?

Ma, hitni papuče u vis, ?alosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila...

?ad na reci tamni čim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Pla?e te aveti ?to maglom brode te?kim skelama?
Ne, strah nije pravi ru? za tvoje usne...
Re?i ga se ga jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog ?ivota prelama...

Nije to prva neman ?to preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhanđel s mačem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo čeka tvoj znak...