Ljubio sam snašu na salašu Lyrics

E, baš sam onomad razmišlj'o od ?ega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devi?a, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zve?i, a opet svira. Pa ?u probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u I?os na vašar, a još sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u I?os, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam, baš ne mogu ta?no da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se mom?io vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u I?os i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom pre?icom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko pre?e - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odsko?ilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ?u nosit, tu za dva sata, ?asom ?u ja". Al', vraga, bas mi je falilo.

I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me kosta? Valjda ?e mi dati par?e 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak ?ašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Ma?ari kažu "Hozsu lepes", a to na ma?arskom zna?i "dugacak korak".

I kad sam dosao na taj salaš, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda tr?idu pili?i, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernja?e, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno ?varaka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, ve? neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i 'ranila ve? pomenute, one - pili?e...

Da sam tada im'o ku?u i njivu,
pet - šest svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' šljivu
uz'o bih tu snašu plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona re?e mi ovako:
"Baba do utorka ne?e da se vrati,
a s materom ?emo lako!"

Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je kona?no, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muža njena.
On mi re?e: "Jel' ti, vandrokasu,
puš?aj o'ma moju snašu!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam snašu na salašu, strašno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je kona?no, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Kad ve? ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te plo?u, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam ?itao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na ?udan na?in nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja ve? malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogi?evi? u Ko... Pa svi u kosmosu. ?udo jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, iz Gospo?inaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam, ?ubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i arti?okle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega. I, ?udo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve ku?e. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od ku?e, al' kad do?es, odma' ?eš videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga ?etiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cve?a, ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju sto je divno!", i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga ku?a mi tu, ?elo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.

A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, ?ak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uve?e, znaš, i uve?e i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jašemo?" - a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.

U štali - šest konja. ?etir' ova, što ih prežem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako štago?. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad su neki sve?ari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve su? K'o iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obi?no mleko k'o i naše krave, samo što su takve šiste, k'o sa ?okolade, sa onih slika, mle?ne ?okolade i tako, divota jedna.

Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkšir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i prasi?a. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znaš šta je: ?uraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi isko?io osigura?, ne moš'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš. Pa ondak mislim, pa ne mo?e biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne može, dok skupim, opet polak mu?kovi.

Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pri?am, kol'ko imam i gdi ih držim.

Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevr?em levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, znaš, pa onda iza?em na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne možeš to ni izbrojati, ?udo jedno!" Da!

E, viš, ondak se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je kona?no, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve... A sad, šta bilo da bilo...)

... muža.