Naposletku... Lyrics

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak br?ljan ne hvata...
Zalud izgu?vana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezu?ka" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da ba? ne umem novce brojati...
I da je Ni?ta sve ?to nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Bro?ić ?to se te?ko pribada...
Da me mo?e oduvati najbla?i Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređa? po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez ?iga...
Pazi... To je bajka ?to ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje kro?anja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ?eno?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je ?e?ir ?atra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me mo?e oduvati najbla?i Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...